Ankica nam dođe,kao vođa čete,
od nje nam srce, silazi u pete,…
ako me razumete…
sve bez brige,sve na broju,
često smo kod nje u stroju,…
kao pčele u roju…
Elvira je njena desna ruka,
zato je ovo mirna luka,
da ti ne bude muka…
usidri se i ti na naš brod mira,
gde naša Elvira svira,
na klavijaturi od papira…
Tu je i naša draga Anka,
koja voli da se sanka,
od večeri pa sve do uranka…
peva pesmu bola, pesmu tuge,
“vid,vid..” ove noći duge,
zvezdice su njene druge…
Ima i jedna Katarina,
to je devojka mnogo fina,..
mogla je biti balerina…
čila,vedra, kao da sve razume,
trebala bi nam držati časove glume,
ali šteta što to ne ume…
Robert svaku curu gleda,
rado bi se dočepao i tegle meda,
zato prvi za sto seda…
voli da pleše,sav se uživi,
nikoga tada on ne vidi,…
ničega se on ne stidi…
Nataša je devojka lepa,
voli kad joj neko tepa,
kako je ona prelepa…
uvek ima nešto da kaže,
ponekad će i da slaže,
vernost njene ruke traže…
Ako ne poznajete našeg Lazu,
mirnog dečka, uvek u prolazu,
propustili ste oazu…
voli da te sledi,da te prati,
uvek će te pitati,koliko je sati?
eh,da mu je samo znati…
Tu je i naša Smiljana,
miriše poput ljiljana…
uvek vesela, nasmejana…
čedna, vedra, vitkog stasa,
potreban joj je samo dasa,
da joj kosu zatalasa…
Branka je mila,draga,
prava Biserska snaga,
koja ostavlja traga…
drugarstvo joj puno znači,
kad smo složni,mi smo jači,
ljubav nas privlači…
Imamo i jednog nemirka,
Molimo, upoznajte Mirka,
koji voli sve da dirka…
on ima svoje potrebe…
da mu znanje provere,
taj maher za kompjutere…
Miroslav poseduje pravo umeće,
da se kupa neće,
on obožava smeće…
njegove su ruke zlatne,
sve što dohvate one pozlate,
trebalo bi to da znate…
Imamo i nova lica,
pridružio nam se i Ivica,
taj ti je prava pričalica…
dok stoji on u krugu,
priča nam o svom drugu,
priča priču dugu…
Aleksandra, anđeoskog lica,
prava usnula lepotica,
budna sanjalica…
njene su ruke htele,
krizanteme bele,
da voljenima podele…
Stiže nam i Brankica,gle!
ona nam se boji magle,
obično one nagle…
ona nam je stručni tim,
od nje se puno može naučiti,
za tren će te podučiti…
Imamo i našu Slađanu,
uvek smelu, uvek doteranu,
nikad neznaš, šta ima u planu…
ona ima samo jednu muku,
dok spretno koristi ruku,
šta ima novo na fejsbuku?…
Tu je i naša Goga,
bez nje nema mnogo toga,
ona je treptaj oka moga…
kad nam se ona buni,
pristigli su računi,
dugi kao na reci Uni…
Slavka je zaslužna za nas,
zbog nje postojimo danas,
ona je naš spas…
mudra, snalažljiva i korektna,
ona je osoba spretna,
ali njena je duša setna…
Još nam fail Anamarija,
koja svima nama prija,
iz nje sunce sija…
blažena među nama,
nikad nije sama,
ona je velika dama…
I na kraju tu sam i ja,
moje ime je Vesna,
pišem sasvim svesna…
svaki dan u nedelji,
ja mislim samo o jednoj želji,
a ostanemo najbolji prijatelji…